Lupanje srca moze biti i bezazleno i zna biti praceno strahom. KAda se javi bitno je urditi osnovni kardioloski pregled i eventualno Holter EKG pa ako nema znakova organske bolesti onda mogu da se povremeno uzmu male doze Propranolola 1/4 ili 1.2 tbl i to obicno zaustavlja napad. Kod mladjih ljudi cvesto je upitanju neurovegetativna distonija koja je prolazna i bezopasna.

Najbolje da konsultuje ortopeda da se vidi zasto ima ispad u senzorijumu, koja je struktura ostecena.

Ako se nadje pozitivan Heliko bakter treba ga leciti dvojnom antibiotskom terapijom uz IPPblokatore. Naravno uz adekvatnu dijetu. Ukoliko se korektno lecite ne treba ocekivati nikakve posledice.

Kad postoji aritmija jako je bitno znati dali ima neka pridruzena boelst srca kao uzrok to jest da li ima neko organsko ostecenje miokarda ili srcanih zalistaka. Ako su organske strukture u redu sto se vidi ultrazvukom i ako je tolerancija na napor dobra onda aritmija saama po sebi ne ugrozava, samo zna biti dosta dosadna. Ne postoji lek koji moze apsolutno smiriti svaku aritmiju ali u praksi se pokazalo kao dobra kombinacija Concora i malih doza Amiodarona s tim sto Concor hoce da obori krvni pritisak a Amiodoaron mzoe da remeti rad stitne zlezde. U vasem slucaju bitno je koliko vam to smeta, koje ste zivotne dobi, kakav vam je krvni pritisak, lipidni status. Interesantno je videti i sta se vidi na Holter EKG-u koje su to ekstrasistole i koliko ih ima. Bedoxin i magnezijum svakako ne stete a vezbe u teratani mogu pomoci ako nisu preterano zamorne i ako se ne izlazete brzim kratkotrajnim naporima.

WPW (Syndroma Wolf-Parkinson-White) oznacava psotojanje aberantnog entovog snopica provodnih vlakana koji pravi dodatnu komunikaciju izmedju pretkomora i komora u za provodjenje impulsa iz sinusnog cvora. Ocituje se na EKG snimku kao delta talas i kod nekih pacijenata se nekad vidi a nekad ne. Tacno je da on moze dovesti do vestacke denivelacije ST segmenta, posebno kod zena atako da u tom slucaju ne treba odmah sumnjati na ishemijsku bolest. Sam WPW ako ne izaziva uporne pretkomorske tahikardije (u oko 5o% slucajeva) moze biti sasvim toelrantan i ne zahteva posebnu terapiju. U vasoj dobi nije verovatno da bolujete od koronarne boelsti, mada u ekstremnim slucajevima kod porodicne hiperlipidemije, intenzivnog stresa i prekomernog pusenja mogu da se vide prve promene na krvnim sudovima i u toj populaciji. Iako nije verovatno za vas da imate anginu pektoris ja verujem da bi bilo opravdano uraditi ergo test.

Nalaz govori za poremecaje ritma iz komora i pretkomora sa 484 komorske ekstrasistole, 70 eksrasistola u paru, 235 pretkomorskih ekstrasistola 116 u paru, pauze nisu registrovane a nadjena je i ST depresija. Nalaz za WPW se ne pominje. Zakljucak bi bio da ima prlicno i komorskih i pretkomorskih eksrasistola koje su za lecenje a ST depresija govori u prilog moguce ishemicne bolesti, to jest angine pektoris.

Ovde se tegobe mesaju , mogu biti od srca ili gastro trakta. Bitno je dali se javljaju vezano za uzimanje hrane ili fizicki napor. Ipak zbog mogucih posledica pre bi trebalo proveriti EKG i ergo test pa tek potom se baviti jednjakom i zeludcem. I nervoza moze jako uticati, tako da treba eliminisati stres koliko je to moguce.

Slicne bolove daje i Angina pektrois tako da bi trebalo uraditi EKG snimak u miru a nakon toga i ergo test. Naravno kod zema su te promene pre cetrdesete godien zivota jako retke ali u danasnje vreme sa ovoliko stresa sve je moguce. Dok ne uradite potrebne analzie mozete uzimati Propranolol 2x1/2 tbl a 40 mg i Aspirin protect ako ga podnosi zeludac. Razume se ne odl;azite puno dijagnostiku.

Moze naravno ali savetrujem da se pregleda vratni deo kicmenog stuba, da ne postoji neki deformitet. Inace u tim godinama nemoguce su enke ozbiljnije degenerativne promene.

Povisen krvni pritisak se javlja u oko 5% slucajeva zbog bolesti bubrega, zlezda sa unutrasnjim lucenjem, anomalija velikih krvnih sudova a u oko 95% slucajeva nema jedeinstven uzrok nego je u pitanju kombinacija genetskog fatora i nacina zivljenja. Na ovim prostorima prema zvanicnim statistikama oko 46,5% odraslog stanovnistva ima povisen krvni pritisak a jedva trecina se leci i kontrolise. Samu vrednost krvnog pritiska odredjuje snaga srca kao pumpe, kolicina tecnosti u krvnim sudovima i otpur u tim istim sudovima koji je cesto povisen zahvaljujuci stresnom nacinu zivljenja. Ako se vrednosti pritiska odrzavaju preko 140/90 mm Hg treba drzati dijetu sa manje soli i po potrebi ukljuciti neki od mnogobrojnih lekova koji se dele u nekoliko osnovnih grupa: beta blokatori, ACE inhibitori, kalcijumski antagonisti, diuretici, alfa blokatori, Blokatori angiotenzinskih receptora...Odluku o izboru leka donosi internista ili kardiolog na osanovu klinickog pregleda.